Na šta prvo pomislite kada neko pomene Vinču? Na arheološko nalazište, Nuklearni institut, deponiju? Stanovnicima Vinče poslednjih meseci u glavi je samo jedno - strah. Strah za svoju budućnost, zdravlje i opstanak na mestu koje je decenijama njihov dom. Od kada je, 8. maja ove godine, EMS poslao bagere da kopaju temelje za dalekovod ljudima u dvorišta, za njih više nije bilo mira. I zvanično je započeta gradnja dalekovoda čijih će 400 kV ubuduće neprestano prelaziti tačno iznad krovova njihovih kuća, škole i vrtića.
Krenimo hronološki.
Projekat "Dalekovod 400 kV, broj 451, Beograd 8 - Pančevo 2" radi uvođenja u trafo stanicu "Beograd 20" urađen je još davne 1987. godine i finansiran od strane grada Beograda. Na osnovu oformljene dokumentacije, tadašnje JP "Elektroistok" 1989. godine započelo je postupak ekspropriacije zemljišta radi realizacije pomenutog projekta. Međutim, tadašnja Vlada je čitav projekat "zamrznula" i naložila preprojektovanje trase dalekovoda, kako ne bi ugrozio, u međuvremenu od strane države izgrađenu, najveću osnovnu školu u Srbiji "Nikola Tesla", sa 2500 učenika, kao ni obdanište "Lane" sa 400 dece predškolskog i preko 500 dece mlađe od predškolskog uzrasta.
Iz nepoznatih razloga trasa dalekovoda nikada nije izmenjena, a celokupan projekat ostao je uspavan sve do 2006. godine i pokretanja projekta transferzalnog povezivanja Ukrajine i Moldavije preko Rumunije, Srbije i Crne Gore sa Evropskom unijom radi eksploatisanja jeftine električne energije iz alternativnih izvora. Ovim projektom Srbija bi nesumnjivo stekla izvesnu energetsku stabilnost, kao i veliki profit.
Nakon restruktuiranja i preregistracije JP "Elektroistok", JP "Elektromreža Srbije" 26. februara 2008. godine, putem Vlade Republike Srbije i uz garancije Evropske komisije kao posrednika, podnosi zahtev za kredit Evropskoj investicionoj banci u visini od 50 miliona eura radi realizacije gradnje dalekovoda.
Ništa ne bi bilo sporno da u zahtevu nije priložena dokumentacija izrađena još 1987. godine, bez ijedne reči o izmeštanju trase koju je tadašnja Vlada označila kao neophodnu, kao ni o evidentno izmenjenoj urbanističkoj slici Beograda.
- 11. juna 2009. godine Vlada Republike Srbije donosi Rešenje o određivanju javnog interesa ekspropriacije u vezi sa predmetnom trasom dalekovoda pod brojem 465-3405/2009. Na njoj, u dnu sa leve strane, stoji potpis generalnog sekretara Vlade Tamare Stojičević, a sa desne jedino ištampano ime i prezime tadašnjeg prvog potpredsednika Vlade Ivice Dačića, bez njegovog potpisa. Dakle, sekretar Vlade overava odluku koja je još '90-tih godina odbijena zbog izuzetno štetnog uticaja na zdravlje ljudi.
- Bez pravosnažnosti ovog Rešenja, samo dan kasnije, 12. juna 2009. godine, Evropska investiciona banka odobrila je JP "EMS" kredit pod brojem 20070244 u visini od 50 miliona eura za projekat pod originalnim nazivom "EMS Electricity Network Upgrading". Prvi deo kredita u iznosu od 25 miliona eura odmah je uplaćen JP "EMS", dok od dalje realizacije projekta zavisi isplata drugog dela kredita. Važno je napomenuti da je bankarski garant EMS-u u Srbiji za potrebe realizacije kredita "Univerzal banka A.D. Beograd" koja je 3. februara ove godine, dakle pre početka izvođenja radova, otišla pod stečaj.
- 27. jula 2009. godine Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja izdalo je Rešenje o odobrenju za izgradnju pod brojem 351-03-00497/2009-07. Ovo rešenje postalo je pravosnažno 31. avgusta 2009. godine i od tog dana i počinju da teku svi zakonski rokovi. Samo rešenje, na strani 2 pod tačkom 5, navodi da je važeće 2 godine od dana pravosnažnosti, što nas, jednostavnom računicom, vodi do zaključka da je isto postalo ništavno 31. avgusta 2011. godine. To, pak, nije sprečilo ministarku Zoranu Mihajlović da ga, radi početka realizacije projekta, 7. maja ove godine, dakle 2 godine i 9 meseci po isteku roka, overi kao važeće.
Ovde nepravilnostima u potrebnoj dokumentaciji nikako nije kraj.
- Uslovi javnih komunalnih preduzeća, kao obavezujući i taksativno navedeni u prilogu Akta o urbanističkim uslovima, su očigledno podmetnuti, jer se 7 od ukupno 7 navedenih uslova isključivo i jedino odnose na izgradnju trafo stanice "Beograd 20" u Mirijevu, ne na izgradnju dalekovoda u Vinči. Isti je slučaj i sa 14 od ukupno 15 posebnih uslova iz Akta o urbanističkim uslovima.
Treba li napomenuti da lokacijska dozvola, kao obavezujuća za izgradnju predmetnog dalekovoda, uopšte ne postoji?
Dalje, gradnja dalekovoda izvodi se po Urbanističkom planu iz 1987. godine, umesto po pravno-obavezujućem iz 2009. godine koji je u potpunosti prethodno usklađen sa Planom detaljne regulacije stambenog naselja Radmilovac, katastarska opština Vinča, i po kojem trasa dalekovoda uopšte ne dotiče stambeno naselje.
Još jedan vrlo sporan dokument jeste Studija o proceni uticaja dalekovoda na životnu sredinu čije je rešenje jedan od obavezujućih uslova za donošenje Akta o urbanističkim uslovima. Uvidom u ove dokumente otkriva se da je Akt o urbanističkim uslovima donet 2. juna 2008. godine, a Rešenje o saglasnosti na Studiju o uticaju dalekovoda na životnu sredinu 31. decembra 2010. godine. Dakle, Rešenje, koje je uslov za donošenje Akta, izdato je 2 i po godine nakon donošenja samog Akta. Ove zaprepašćujuće nezakonitosti savršeno su jasne i osobama koje nisu pravnici po struci.
Dolazimo potom do zakonski neophodne Energetske dozvole, u ovom slučaju prisutne u vidu Rešenja Ministarstva za infrastrukturu i energetiku, broj 312-01-00021/2011, izdatog 21. juna 2011. godine. U samom obrazloženju dozvole na strani 2, pasus 2, navedeno je sledeće: "Uz zahtev za izdavanje energetske dozvole za rekonstrukciju navedenog energetskog objekta..." O čemu je ovde reč, bojim se, ostaje nejasno. O rekonstrukciji objekta (dalekovoda) koji još uvek nije ni izgrađen?
Drugo, sama Energetska dozvola je, kao što je već rečeno, izdata 21. juna 2011. godine sa jasno naznačenim rokom važenja od 2 godine, što nas dovodi do zaključka da je ista prestala da važi 21. juna 2013. godine. Ni to, naravno, nije sprečilo ministarku Zoranu Mihajlović da je maja ove godine verifikuje kao važeću.
I, za kraj, Republička građevinska inspekcija 7. maja 2014. godine prihvata ova, pravno u potpunosti ništavna, dokumenta.
Svi dokazi o sramnom vođenju poslova oko otpočinjanja radova na dalekovodu dostavljeni su 28. jula 2014. godine na pisarnicu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Odgovor ministarke Zorane Mihajlović stigao je 20. avgusta 2014. godine i u njemu je navedeno, citiram, da je "Ministarstvo u svemu postupalo u skladu sa zakonom."
Svakome ko je pročitao barem deo ovde navedenog ostaje jedino da se zapita: "U skladu sa kojim zakonom? Zakonom jačeg?"
Kada nebrojene zakonske nepravilnosti nisu predstavljale prepreku vlasti koja sebe deklariše kao proreformsku i vlast koja se bazira na vladavini prava, bilo bi krajnje naivno očekivati da će ih na ovom putu zaustaviti naučno dokazani izuzetno štetni efekti elektromagnetnih polja na zdravlje ljudi. Čak i laici znaju da svakodnevni život ispod stubova dalekovoda nikako ne može imati srećan ishod. Stručnjaci i studije širom sveta saglasni su da se efekti ovakve ekspozicije ogledaju u češćoj pojavi malignih oboljenja, promena na koži, oboljenja na genetskom materijalu, na kardiovaskularnom i nervnom sistemu, kao i u porastu broja spontanih pobačaja. O ovome svedoče brojne studije, od kojih ću, kao najrelevantnije, navesti studiju "Štetni efekti elektromagnetnih polja ekstremno niskih frekvencija" iz 2010. godine, naučni rad tima stručnjaka iz Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika, Niš, i Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu, kao i svetski priznatu studiju "Reflex" koju je 2000. godine finansirala Evropska unija i koja je u trajanju od 4 godine ispitivala efekat zračenja na ljudskim dobrovoljcima i došla do jednako zabrinjavajućih zaključaka.
Da ne pominjemo opasnost koju stubovi dalekovoda sobom nose, nezavisno od samog zračenja:
- prolazak ispod stubova dalekovoda visoko je rizičan zbog potencijalnog strujnog udara ili udara groma.
- 23. jula 2010. godine dva visokonaponska voda dalekovoda otkačila su se u naselju Mali mokri lug. Kablovi su pali preko krova kuće ispod i u dodiru sa zemljom stvorili tzv. "voltni luk" čiji se blesak video u krugu od nekoliko kilometara.
- 26. juna 2014. godine EMS je na svom sajtu objavio vest da je olujno nevreme srušilo ukupno 10 dalekovodnih stubova u blizini Lazarevca.
Kada se uzme u obzir da se u slučaju Vinče stubovi dalekovoda nalaze pored osnovne škole i vrtića sa ukupno preko 3000 dece, opasnost je time mnogo veća.
I sam Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja iz 2009. godine u članu 3, stav 1, jasno propisuje načelo zabrane izlaganja nejonizujućim zračenjima iznad propisane granice, kao i uopšte svako nepotrebno izlaganje ovoj vrsti zračenja.
U slučaju dalekovoda u Vinči izlaganje na hiljade ljudi i dece zaista jeste nepotrebno, s obzirom na to da postoje čak dve moguće trase za izmeštanje spornog dalekovoda na kojima niko ne bi bio direktno ugrožen:
- Prva alternativa je gradnja uz Dunav sa pančevačke strane, u kom slučaju bi kablovi dalekovoda prešli Dunav i vratili se na vinčansku stranu pored deponije i nadalje direktno na trafo stanicu Beograd 20 u Mirijevu.
- Druga alternativa podrazumeva izmeštanje lokacije gradnje samo 800 metara niže od sadašnje trase u Vinči na lokaciju koja predstavlja tzv. "brisani prostor" bez ijednog stambenog objekta.
U oba gorenavedena slučaja i stambeni objekti, i škola, i vrtić u potpunosti bi bili zaštićeni od štetnog uticaja zračenja dalekovoda, dok bi finansijski troškovi ostali jednaki, pošto trenutni projekat nudi jedino moguću gradnju stubova na većoj visini koja, pak, i dalje nikako ne čini dovoljnu udaljenost od naselja.
Graditi dalekovod po Urbanističkom planu izgrađenom pre 27 godina u gradu koji se iz godine u godinu drastično menja i širi apsolutno je neprihvatljivo i u sukobu sa zdravim razumom. Država je u ovom slučaju dužna da, uprkos tome što je deo objekata na ovoj opštini postavljan bez građevinske dozvole, postupa u skladu sa faktičkim stanjem na terenu, pogotovo kada se uzme u obzir da je određeni broj objekata imao građevinsku i lokacijsku dozvolu i da u katastru nije postojao nijedan podatak o potencijalnoj gradnji dalekovoda upravo na ovoj lokaciji.
Znate li da je Vinča jedna od opština sa najvećim prirodnim priraštajem u državi? Ne mogu a da se ne zapitam ko je taj ko je odobrio da iznad glava više hiljada ljudi prolazi 400 kV najjačeg dalekovoda u Evropi i ko posle toga mirno spava. Pitam se da li je to Nikola Petrović, direktor EMS-a, i, uzgred, kum Aleksandra Vučića. Da li je Aleksandar Vučić lično? Ko god da je u pitanju, volela bih da ozbiljno razmisli i zapita se da li bi svojoj deci dozvolio da žive ispod dalekovoda.
Primera radi, studije pokazuju da minimalna udaljenost dalekovodnih stubova od stambenih objekata mora iznositi 100 metara, a da je zabrinjavajući porast malignih oboljenja primetan već na nivou zračenja od 0,2 µT. U Srbiji dozvoljena granica zračenja iznosi 40 µT. U Vinči se dalekovod gradi iznad krovova kuća.
Kada se sve ovde navedeno uzme u obzir, postavlja se logično pitanje - Zašto ne izmestite dalekovod?
Zato što biste morali iznova da se bavite papirologijom koju vam je svakako bilo lakše da falsifikujete? Zato što biste morali da radite novi projekat i kopate temelje na drugoj lokaciji? Zato što, pored brojnih reformi kojima se svakodnevno dičite, nemate vremena još i za bavljenje životima i zdravljem ljudi? Koliko za vas vredi jedan ljudski život? Koliko vrede životi 3500 dece?
Kada je ova vaga u pitanju, jasno je koji tas treba i mora da prevagne.
Izmestite dalekovod.
Нема коментара:
Постави коментар