Skeledžijo, skeledžijo

                                              Skeledžijo, skeledžijo

"Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova... Oni ne služe ničemu što je tajno i zlo..." 

                                                                     Ivo Andrić

- Sve su to lopovi, ja da ti kažem, sine! I rođene majke su opljačkali na onom mostu, prenu me iz polusna gospodin od 70 i kusur godina pored mene. Prepuna 17-ica, popodnevni špic, negde na sred Gazele, na pola puta između Novog Beograda i očajanja. Rominja i sitna jesenja kiša, državni neprijatelj broj jedan srpskih vozača i garant momentalnog ograničenja brzine na "Ne može brže, jurimo 30!" Moj saputnik podozrivo gleda na most na Adi na kojem ima četiri vozila u vrh glave. Pomalo podseća na našeg bivšeg predsednika koji ga je i svečano otvorio - lep, ali u praksi slabo upotrebljiv. Ili tu možda na scenu ipak stupa srpski mentalitet, državni neprijatelj broj dva. Može to da bude i novo, i najlepše, i najbolje, džabe kad mi na njega nismo navikli. Imamo neki svoj utabani put kojim po svaku cenu idemo vekovima, pa makar (to jest - uglavnom uvek) i na sopstvenu štetu.

- Evo, sad će još jedan most da nam otvore, pa neće biti gužve. Zemun - Borča! 'Ajte, molim vas, pa kad ste vi čuli da je iz te Kine došlo išta kvalitetno, ironična je gospođa iza.

Beograd je juče dobio još jedan simbol - Pupinov most, redak primer da neki projekat u Srbiji može da se završi na vreme, pogotovo kada mu temelje postavi jedna, a crvenu vrpcu preseče druga vlast. Ako bih baš tražila dlaku u jajetu, rekla bih da je ona ploča (srećom blagovremeno uklonjena) dokaz da je nečija tradicija nekom drugom nadgrobni spomenik ili da misteriozna biciklistička staza ne vodi nikuda, a sve to krunusano izjavom predsednika Nikolića: "Most Zemun - Borča spaja Srbiju sa ostatkom sveta!" (pri čemu ostaje nedorečeno da li je Zemun Srbija, a Borča ostatak sveta ili obrnuto).

Sve u svemu, ovo je dobra vest za Beograd. Radi se, gradi, širi, povezuje, spajaju se putevi, ljudi, civilizacije, kulture...

- A ovaj most dve pare ne valja. Renoviraju ga na svake dve godine, a pre bih skelom prešao nego ovako, kivan je moj saputnik na Gazelu preko koje i dalje milimo.

- A i ta Borča, je l' znate vi gde je to? Nisam sigurna koliko su oni to dobro premostili, sumnjičava je gospođa iza.

To je nešto pomalo prokleto u srpskom narodu. Večito nezadovoljan, podozriv, ogorčen na prošlost, podozriv prema budućnosti. A možda bi jednostavno trebalo svemu da da šansu.

"Sva je naša nada sa one strane", rekao je Andrić.

Pa makar to bilo i u Borči.